|
| | |
|
| Naredba man | |
| Man ja kratica za manual. Naredba man prikazuje priručnik (manual)
tj. pomoć i upute za korištenje zadane joj naredbe. Dovoljno je upisati man ime_naredbe
da bi se dobila pomoć. | |
|
| Naredba ls | |
| Prvo Vas vjerojatno zanima što se nalazi na Vašem računu. To možete saznati pomoću
naredbe ls. Naredba ls ispisuje sadržaj trenutnog direktorija. Unesete li naredbu ls dobit
ćete približno ovakav izlaz: | |
| [student]/student1/uxbrucos> ls Mail mail mbox [student]/student1/uxbrucos> | |
| No to nije sve što se nalazi na Vašem računu. Naredba ls ne ispisuje
skrivene podatke (datoteke ili direktorije). To su oni podaci čije ime počinje točkom. Oni obično
sadrže postavke Vašeg računa i nemojte ih dirati. Sve, pa i skrivene podatke možete vidjeti ako naredbi ls date opciju -a
( a = all = sve ). | |
| [student]/student1/uxbrucos> ls -a . .dt .kshrc .. .dtprofile .phoenix .ICEauthority .fonts.cache-1 .pinerc .TTauthority .forward .plan .Xauthority .gconf .profile .addressbook .gconfd .sh_history .bash_history .gnome .solregis .bzf .gnome2 .xfce4 .cshrc .gnome2_private .xsession-errors mail Mail mbox [student]/student1/uxbrucos> | |
| Zanima li Vas koji od tih podataka su direktoriji, a koji datoteke, te još neke osnovne informacije
o njima, poput veličine, datuma zadnje promjene i atributa pozovite naredbu ls s opcijom -l. | |
| [student]/student1/uxbrucos> ls -l drwx------ 2 uxbrucos student1 24 Dec 13 2004 Mail drwx------ 2 uxbrucos student1 3072 Oct 26 2004 mail -rw------- 1 uxbrucos student1 1 Dec 13 2004 mbox [student]/student1/uxbrucos> | |
| U prvom stupcu je 10 znakova. Prvi znak označava je li podatak direktorij (slovo d) ili datoteka (znak -) Sljedećih 9 znakova opisuju dozvole tog podatka. Prva tri se odnose na Vas, druga tri na Vašu
grupu i zadnja tri na cijeli svijet. U svakoj od te tri trojke znakova prvi označava dozvolu čitanja,
drugi označava dozvolu pisanja (i brisanja), a treći označava dozvolu izvršavanja/pristupa.
OPREZ! Ne mijenjajte dozvole datoteka, ako ne znate točno što i zašto to radite.
Operativni sustav će sam podesiti dozvole Vaših podataka da budu zaštićeni od vanjske zlouporabe. Npr. ako nekoj
datoteci date rwxrwxrwx dozvole, to znači da je bilo tko može brisati ili mijenjati podatke u njoj. Ne samo da
možete
izgubiti svoje podatke, nego i odgovarate za štetu koja može nastati zbog zlouporabe vaših krivo podešenih
dozvola. Stoga budite odgovorni.
r znači da se datoteka može čitati odnosno da se direktoriju može vidjeti sadržaj.
w znači da se podaci u datoteci mogu mijenjati, dodavati i brisati odnosno da se podaci (datoteke) u direktoriju
mogu mijenjati, dodavati i brisati.
x znači da se datoteka (ako je izvršna) može pokrenuti, odnosno da se u direktorij može ući.
- znači da ta akcija (bilo čitanje, brisanje ili izvršavanje/ulazak) nije dozvoljena.
Dozvole možete mijenjati naredbom chmod. | |
|
| Naredba chmod | |
| Naredbom chmod dozvole ime_dat_ili_dir postavljamo željene dozvole za navedenu datoteku ili
direktorij.
dozvole se mogu zadavati/opisivati na više načina. Najbrži je putem oktalnog kôda. Naime, svaka od devet dozvola ima samo dvije vrijednosti - ili je dozvoljena ili nije. Tako da se svaka dozvola može
shvatiti kao binarna znamenka. Podijelimo li tih devet znamenaka opet na 3 trojke znamenaka, svaku tu trojku binarnih
znamenaka možemo zapisati pomoću jedne heksadecimalne znamenke. Naprimjer, ako imamo neku datoteku
primjer.tekst i želimo da svi mogu pročitati sadržaj te datoteke, no da je samo mi možemo
mijenjati ili brisati, tada joj trebamo postaviti dozvole na rw-r--r--. Shvatimo li to sada kao niz binarnih znamenki (1 ako je dozvoljeno, a 0 ako nije), onda dobijemo niz od devet binarnih
znamenki 110100100. Podijelimo li sada taj niz na trojke; prve tri znamenke koje označavaju dozvole za nas, druge tri znamenke koje
označavaju dozvole za našu grupu i na zadnje tri znamenke koje označavaju dozvole za svijet, dobijemo tri trojke
binarnih znamenki koje možemo prikazati pomoću jedne oktalne znamenke: 110 = 6 100 = 4 100 = 4.
Dakle unesemo li naredbu: | |
| [student]/student1/uxbrucos> chmod 644 primjer.tekst | |
| datoteci primjer.tekst postaviti ćemo dozvole na rw-r--r--.
Ostale upute možete dobiti naredbom man chmod. | |
|
| Naredba mkdir | |
| Naredba mkdir stvara novi direktorij. Obavimo jednu vježbu: | |
| [student]/student1/uxbrucos> ls Mail mail mbox [student]/student1/uxbrucos> mkdir PROBA [student]/student1/uxbrucos> ls Mail mbox PROBA mail [student]/student1/uxbrucos> | |
|
| Naredba rmdir | |
| Naredba rmdir briše zadani direktorij. Direktorij mora biti prazan. Obrišimo
sada direktorij koji smo stvorili u prethodnom primjeru: | |
| [student]/student1/uxbrucos> ls Mail mbox PROBA mail [student]/student1/uxbrucos> rmdir PROBA [student]/student1/uxbrucos> ls Mail mail mbox [student]/student1/uxbrucos> | |
|
| Naredba cd | |
| Naredba cd ulazi u zadani direktorij. Stvorimo sada ponovo probni direktorij i uđimo u njega, te zatim
izađimo iz njega(cd ..): | |
| [student]/student1/uxbrucos> ls Mail mail mbox [student]/student1/uxbrucos> mkdir PROBA [student]/student1/uxbrucos> ls Mail mbox PROBA mail [student]/student1/uxbrucos> cd PROBA [student]/student1/uxbrucos/PROBA> cd .. [student]/student1/uxbrucos> | |
| Obratite pažnju na razmak između cd i ..
Unosom samo naredbe cd bez argumenata ući ćemo u svoj kućni direktorij. | |
| [student]/student1/uxbrucos/iza/sedam/mora/i/sedam/gora> cd [student]/student1/uxbrucos> | |
| Ili: | |
| [student]/student1> cd [student]/student1/uxbrucos> | |
|
| Naredba cp | |
| [student]/student1/uxbrucos> cp dat_1 dat_2
| |
| Gornja naredba cp (eng. copy) kopira sadržaj datoteke s imenom ime_dat_1 u datoteku s imenom
ime_dat_2. Ako je datoteka s imenom ime_dat_2 već postojala, njezin sadržaj se prebriše.
Datoteke se ne moraju nalaziti u istom direktoriju, već se osim samog imena datoteke može zadati i putanja do nje.
Npr. | |
| [student]/student1/uxbrucos> cp dat_1 PROBA/dat_1
| |
| PROBA/dat_1 označava datoteku
dat_1 koja se nalazi u poddirektoriju PROBA trenutnog direktorija. | |
|
| Naredba mv | |
| Naredba mv (eng. move) radi slično što i naredba cp, samo što ne
kopira već premješta polaznu datoteku na odredišnu. Ako odredišna datoteka postoji, biva prebrisanom. | |
|
| Naredba rm | |
| Naredba rm (eng. remove) briše zadanu datoteku.
OPREZ! Nakon što neku datoteku obrišete naredbom rm, više je ne
možete vratiti. Ne postoji recycle bin!
Napomena: U naredbi rm, kao i u naredbama cp i mv umjesto
točnih imena datoteka možete zadati i znakove ? i *. ? označava jedan proizvoljni znak, a * proizvoljno mnogo proizvoljnih znakova. Na primjer želimo li obrisati sve JPG slike (imaju ekstenziju .jpg) iz trenutnog direktorija,
a imamo 10 takvih slika, ne moramo navoditi naredbu rm za svaku od njih deset puta, već
ih možemo obrisati u jednoj naredbi: | |
| [student]/student1/uxbrucos> rm *.jpg | |
| OPREZ! Tako naredba rm * NEPOVRATNO briše sve iz tekućeg direktorija.
Pazite što tipkate! | |
| Želite li da vas naredba rm upita za dopuštenje
prije svake datoteke koju briše (kako bi imali nadzor nad
brisanjem i ne obrisali nešto što ne želite obrisati)
dodajte joj opciju -i. Tako naprimjer želite li obrisati samo neke od 10 datoteka iz
prethodnog primjera, možete pozvati sljedeću naredbu i
odgovoriti sa y za one datoteke koje želite obrisati, dok za ostale
odgovorite sa n. | |
| [student]/student1/uxbrucos> rm -i *.jpg | |
| Ponekad je potrebno i obrisati cijele (pod)direktorije. Naredba
rmdir briše zadani direktorij, ali samo ako je prazan, tj.
ne sadrži niti jednu datoteku ili poddirektorij. Želite li obrisati
neki direktorij koji nije prazan, to možete napraviti pomoću
naredbe rm -r koja briše (nepovratno) zadani direktorij skupa sa njegovim
datotekama i poddirektorijima. Tako naprimjer ako želite obrisati direktorij koji je napravio program
Mozilla prilikom Vašeg surfanja Internetom i u njemu ostavio sve podatke
koje ste gledali s Interneta i tako popunio Vaš prostor ili čak prešao
Vašu kvotu, možete ga obrisati pomoću naredbe: | |
| [student]/student1/uxbrucos> rm -r .mozilla | |
|
| Naredba who | |
| Naredba who prikazuje sve korisnike koji su trenutno spojeni (ulogirani). | |
| [student]/student1/uxbrucos> who robisorn pts/1 Nov 1 14:00 zmarkov pts/0 Nov 1 11:23 uxbrucos pts/2 Nov 1 15:00 [student]/student1/uxbrucos> | |
|
| Naredba finger | |
| Naredba finger prikazuje osnovne podatke o zadanom korisniku. | |
| [student]/student1/uxbrucos> finger uxbrucos Login name: uxbrucos In real life: Matko Matkic Bldg: 04-1015, Work phone: 2004 Directory: /student1/uxbrucos Shell: /usr/bin/ksh Last login Thu Oct 28 14:41 on pts/17 No unread mail No Plan.
| |
|
| Još neke korisne naredbe i savjeti | |
| echo - ispisuje zadanu varijablu sustava
more - ispisuje zadanu datoteku ekran po ekran
| (pipe) - preusmjerava izlaz naredbe sa svoje
lijeve strane na ulaz naredbe sa svoje desne strane. Npr. Ako izlaz naredbe ls -a -l (popis svega u trenutnom direktoriju)
zauzima više ekrana i želite da se taj popis pokazuje ekran po ekran,
možete izlaz naredbe ls -a -l preusmjeriti na ulaz naredbe more koja
će ga ispisati ekran po ekran: | |
| [student]/student1/uxbrucos> ls -a -l|more
| |
|
| Svaka naredba ili program koji pokrenete, pa i sama ljuska (shell)
u kojoj radite pokreću proces unutar operativnog sustava. Popis svih procesa
koje ste pokrenuli i koji se trenutno izvršavaju možete vidjeti pomoću naredbe ps: | |
| [student]/student1/uxbrucos> ps -u uxbrucos PID TTY TIME COMMAND 21621 pts/1 0:00 ksh 4371 pts/1 0:00 ps 21619 ? 0:00 sshd [student]/student1/uxbrucos> | |
| Imate li problema s nekim programom, naprimjer ako se zablokirao
i onemogućuje Vam rad i odjavu sa Vašeg računa, prijeđite
na drugo računalo/terminal, prijavite se i pomoću naredbe
ps pogledajte identifikacijski broj njegova procesa, te ga zatim ubijte
(prekinite) naredbom kill -9. POMOĆ! Za pomoć se obratite dežurnom demonstratoru! | |
| [student]/student1/uxbrucos> kill -9 21621
| |
|
| Želite li ispisati neku tekstualnu datoteku na pisač,
možete to napraviti pomoću naredbe lp. | |
| [student]/student1/uxbrucos> lp -onb -dlaser imedatoteke.txt
| |
| Naredbom lpstat možete vidjeti procese koji su trenutno
poslani na ispis pisaču. | |
| [student]/student1/uxbrucos> lpstat -o
| |
| Slično kao s naredbom kill, naredbom cancel možete
prekinuti procese koji su trenutno poslani na ispis pisaču. Zadate joj broj
procesa (koji vidite naredbom lpstat) | |
| [student]/student1/uxbrucos> cancel laser-1324
| |
|
- - zadnja promjena 16:00 04.11.2004 - - |